Foto: Aleksandar Zec
Kada turneju na koju krećete proglasite za oproštajnu i pri tom joj date zvučni naziv Greatest Hits World Tour nema razloga da sumnjate da će to biti uspešnan poslovni potez, jer ste odigrali na sigurnu kartu.
Iza svetski poznatog b(r)enda pod nazivom Simply Red stoji glavom, bradom, glasom i crvenom kosom Mick Hucknall.
Inspiracija za Mickovu muzičku priču potiče iz 1976. godine, kada je u rodnom Mančesteru bio jedan od srećnika koji su prisustvovali legendarnom koncertu Sex Pistolsa, a na kome su bili i budući članovi grupa kao što su Joy Division, The Smiths, Buzzcocks i Magazine. Ovaj događaj je prikazan u čuvenom filmu o mančesterskoj muzičkoj sceni “24 Hour Party People” (2002) reditelja Michaela Winterbottoma (kod nas preveden kao Zabava bez prestanka).
Pod uticajem onog što je video, Mick je oformio The Frantic Elevators, no njegov punk bend nije ostvario željeni uspeh. Sedam godina kasnije kreće sasvim drugim muzičkim vodama i tada nastaje njegov životni projekat, Simply Red. Srećna okolnost je bila da su u to vreme bili objavljeni odlični albumi grupa kao što su Style Council (Café Bleu i Our Favourite Shop i ), Working Week (Working Nights), Everything But The Girl (Eden), Matt Bianco (Whose Side Are You On?) i Sade (Diamond Life) koji su nagovestili jedan novi senzibilitet na engleskoj muzičkoj sceni.
Ovaj novi pop pokret, koji je imao veoma zastupljenu soul i jazz komponentu, savršeno je odgovaro pojavi još jedne nove i obećavajuće grupe kao što je Simply Red, a debi album Picture Book (1985) je pokazao da bend ima veliki potencijal u svakom pogledu. Prvi singl Money's Too Tight To Mention, iako obrada grupe The Valentine Brothers, učinio je ovu pesmu poznatijom od originalne verzije i pokazao da će uskoro biti česti posetioci vrhova top lista.
Vešto balansirajući izmedju onoga što se naziva blue-eyed soul, lovers rock i AOR (Adult Oriented Rock) Simply Red su tokom godina postali dobro pozicioniran mainstream bend. Tajna njihovog uspeha da opstanu toliko dugo na sceni je ne samo kvalitet pesama već i spremnost da prihvate i odgovore na nove uticaje i izazove koji su se tokom svih ovih godina dešavali na muzičkoj sceni, uspevajući da dođu i do novih obožavalaca. Posle 25 godina rada, 11 studijskih albuma i preko 50 miliona prodatih nosača zvuka, Mick je odlučio da se Simply Red priča definitno završi tokom 2010. za kada je planiran kraj ove turneje.
Karavan se u petak 26.06.2009. zaustavio na krcato popunjenim KK terenima, tima koji je svojom dominacijom zadnjih godina potpuno obesmislio praćenje domaćeg košarkaškog prvenstva.
Neko reče da nebo ima miljenike, pa se to slobodno može reći i za 10-ak hiljada posetilaca Kalemgdenske tvrdjave, čiji su pogledi bili često usmereni ka nisko postavljenim oblacima, koji su prethodnih dana znali neprijatno da iznenade. Petak je očigledno imao neki tajni dogovor sa Mickom i družinom tako da im je čak i vreme bilo naklonjeno.
No, da se vratimo glavnim junacima te večeri tj. Mick Hucknallu i njegovim prijateljima Ian Kirkham (klavijature i saksofon), Kenji Suzuki (Gitara), Dave Clayton (klavijature), Pete Lewinson (bubnjevi), Steve Lewinson (bas), Kevin Robinson (truba i flauta).
Koncert je započeo posle podnošljivog kašnjenja od 20-ak minuta, baladom It's Only Love, a ubrzanje je počelo sa New Flame In Town. Usledili su hitovi Your Mirror, Holding Back The Years, pa do Come To My Aid, The Right Thing i Fairground, sa kojima je bend menjao ritam tokom čitavog koncerta prošetavši kroz celu karijeru ove grupe, što je potuno odgovaralo više nego raspoloženoj publici, pa nije izostalo ni horsko pevanje.
Posebno dobar utisak na koncertu su ostavile obrade drugih autora, kao što su The Air That I Breathe (koja je proslavila The Hollies), Night Nurse (Gregory Isaacsova čuvena tema), koje su Simply Red, odnosno Mick Hucknall kao veliki poznavalac ritam i blues scene, tokom svoje karijere veoma pažljivo birali. Jedna od njih Money's Too Tight To Mention je ostavljen za prvi bis, i to je bio jedan od najboljih momenata ovog koncerta. Uz Stars bilo je to sve predvidjeno za prvi bis.
Drugi bis su započeli sa Something Got Me Started a za kraj su ostavili još jedan klasik
If You Don't Know Me By Now legendarnog Harold Melvina.
Što se tiče zamerki da je koncert mogao da traje duže od 90-ak minuta, ta konstatacija stoji, ali ako je za utehu, kada se pogleda set lista koncerata koji su prethodili beogradskom, vidi se da smo imali isti tretman kao i drugi Evropljani, a to je 20-ak pesama po koncertu. Jedini izuzetak je glavni grad Engleske koji je imao dve pesme više od proseka, ali London je ipak neka druga priča.
Ostaje pitanje koji je sledeći potez Micka Hucknalla posle oproštajne turneje Simply Reda, i da li će krenuti u neku novu muzičku avanturu ili će se držati dobro poznate formule kao do sada. Vreme će pokazati svoje, a nema sumnje da će Beograd ostati na listi gradova neke njegove nove turneje obzirom na odličnu reakcije Micka i publike.
Nebojša Mićković
